TOČKOVI TRADICIJE KROZ BEČMEN - KOTRLJANJE 5

Ovog kotrljanja ideja je bila da telima napravimo slova skraćenice našeg klubića. Pošto su nam se usput priključivali učesnici vožnje, potpunu ekipicu sastavili smo malo kasnije ...

Za sada se vozimo ka pruzi koja označava da se približavamo ataru Bečmena. Tu se čekamo sa ekipicom iz susednog sela, a deo naših točkaša pomaže automobilisti da promeni gumu...
Prelazimo trasu od oko 6 km, koliko ima od našeg polazišta do prvog odredišta i stižemo do vodenog kompleksa Bečmenska bara. Tamo nas dočekuje domaćin ribnjaka i provodi nas kroz sva tri dela, koja čekaju svog kuma, a za sada nose nazive: 1, 2 i 3.
Nije sve tako jednostavno, jer je dosta posla bilo oko uređivanja ove nekadašnje deponije...

Saznali smo tokom uvoda da je akvatorijum poribljen uglavnom šaranom, ali da ima i drugih vrsta: štuka, smuđ, čak i som... Ali, da je tu i takozvani srebrni karaš ili da lakše zapamtimo - babuška.
E, ta babuška pravi probleme brojnim mužjacima raznih vrsta riba u sva tri jezera, a i šire ... Čika Živko, koji nas provodi kroz ribnjak, kaže da je ta čudna sorta u manjku s mužjacima pa se babuške mreste i sa drugim vrstama riba i da često tako zbog specifičnog načina razmnožavanja podmeće svoja jajašca drugima da ih oplode, pa misliš som - kad ono babuška... :)
I tako mi odosmo sa saznanjem da su sve ribe pomalo babuške.

Odlazimo i do trećeg dela, gde se nalazi Nacionalni trening centar za skijanje na vodi i wakeboarding. Svake godine ovde se već nekoliko sezona organizuje besplatna škola skijanja na vodi za decu i mlade.

Nastavljamo naše kotrljanje i preko Sremske gazele vozimo ka ribnjaku Živača. Danas nam je dan za obilazak prirodnog nasleđa koje nam je ostavila Sava u svom bivšem koritu. Da proverimo jel i tamo ima nekih čudnih sorti.
Na Živači još jedno mesto za uživanje u prirodnom ambijentu, pa ovde konačno u pauzi pretvaramo ideju u stvarnost i kreativno slažemo slova od naših tela u raznim položajima.

Inače, kažu meštani, na ovom mestu tokom prošlog i pretprošlog veka, dok nije uređen teren čudni događaji su se desili.
Tako su dve svadbe potonule u Živaču - jedni pošli konjima i pravo kroz živo blato, drugi prelazili s mladom zaleđenu Savu, pa stigli do bare, a iz bare pravo na dno - ako postoji.

Dalje, ka Boljevcima, u povratku, sretosmo još dva seniorska zaljubljenika u biciklizam, prirodu, selo i mlade... Rekli su da bi voleli da na sledećem projektu obilazimo i njihov kraj preko puta reke, samo bez akrobacija sa hodanjem preko mulja ili leda :)
Ja pomislih, zašto da ne? A pala mi je na pamet i ideja kako da snadbemo biciklima sve one koji su želeli da nam se pridruže, ali nisu imali na čemu da kotrljaju. Ali, o tome nekom drugom prilikom.

Lagano krenusmo da završavamo današnji krug na Točkovima tradicije, ali nije to tako lako kad se zakotrlja...
Imali smo i jedan peh u narednom selu zbog lošeg puta... ali bez većih problema, a onda smo svratili u goste kod jedne od učesnica na vožnji i tamo probali domaće grožđe i ukusno pecivo sa suvim grožđem, narandžinom korom i medom...

U međuvremenu, umesto kraja imali smo iznenađenje od novopridruženog člana naše družine, koji je izveo nekoliko veoma zahtevnih trikova svojim mounty bike-om...


Maja Vlaisavljević

 za sve one koji žele da nam se priključe - današnja trasa je ...

 idemoooo!

 panonski mornari surfuju ustalasanim poljima

 ovde se nalazi jedini centar za profesionalnu obuku za skijanje na vodi i wakeboarding

 tri dela iste bare

 ovde se kriju tajne potonulih svatova

 veliki odmor

 ljubav prema prirodi

 ovuda je Sava tekla pre selidbe u novo korito

 POKRETNA SLOVA :)

 lep kraj dana i susret sa biciklistima sa druge strane reke

skakutanje do sledećeg kotrljanja - samo za nas izveo republički prvak, Marko Radulj

TOČKOVI TRADICIJE U PROGARU - KOTRLJANJE 4

Zamalo da krenemo na vreme, u 11h kako smo se dogovorili i najavili ostalima. Ali, cvrc. Zbog solidarnosti jedne od učesnica, koja je drugarici pozajmila stari bicikl desio se peh. Biciklo je u redu, ali guma nije, tako da se ova druga devojka jedva dokotrljala do mesta polaska.

Na sreću, u ekipi uvek imamo prijatelje entuzijaste i zaljubljenike u bicikle, koji su uz to i profesionalci po pitanju otklanjanja sitnih kvarova na biciklima i davanja saveta u vezi sveta biciklizma.

Guma je morala biti zamenjena, a to je dovelo do provere ostalih bicikala pa je brzo prošlo sat vremena. 

Konačno da se zakotrljamo. 

Ovog puta ka Progaru.

Vozimo laganim tempom kroz Surčin i Jakovo. U Jakovu nam se priključuje još troje dobrovoljaca za vožnju put Točkova tradicije.

Nastavljamo dalje kroz naselje, prolazimo putem ka Boljevcima, pored Zlatnog krsta. Ovo obeležje podseća malo na stećak, tj. nadgrobni srednjevekovni spomenik na Balkanu. Međutim, priča o njegovom značaju za ovdašnje stanovništvo potiče iz kasnijeg perioda... U vreme kada su Turci vodili svoju apsolutističku politiku, kako se priča, srpsko i drugo hrišćansko stanovništvo prelazilo je reku Savu preplivavajući i u čamcima i skelama spasavajući sve što je tamo bilo zabranjeno: trgovinu svinjskim mesom, slobodu veroispovesti i svoje porodice. Onog momenta kada bi ugledali ovo obeležje znali bi da su na slobodnoj teritoriji i da su njihovi i životi njihovih porodica bezbedni.

Inspirisani onim što ih je čekalo s ove strane reke, nazvali su ovaj, ustvari kamen međaš, Zlatnim krstom.

Kotrljamo se dalje kroz Boljevce i tamo nam se kod slovačkog groblja pridružuje još troje...

Polazimo u razgledanje kućica na vodi i tamo slušamo priču jednog lokalnog zaljubljenika u arheologiju, kome je verovatno niko drugi do Indijana Jones jedan od omiljenih likova.

Ovaj arheolog-amater poveo nas je kod sebe kući da bi nas uverio da priča koju smo odslušali kod plaže Biser nije njegova puka izmišljotina.

Prethodno prolazimo priobaljem Save, koje je s jedne strane naseljeno, a s druge strane ulice su plodne njive.

Dobri ljudi služe nas ukusnim belim grožđem, zahvaljujući rodbinskim vezama jedne od učesnica vožnje. :)

Stižemo i kod Jana gde imamo priliku da u dvorištu, uz domaće grožđe, domaću kafu i domaće kiflice sa kimom, odslušamo nastavak priče o otkrićima ovog mladog čoveka.

Otkrivamo koliko dugo ljudi naseljavaju ovaj kraj i šta je sve bilo ili moglo biti u ovoj danas ruralnoj zoni Beograda.

Cilj današnje vožnje je prelepi kraj s leve obale Save, ušuškan između Vojvodine i Pogarske ade. To je Tarzan plaža, ambijent za uživanje u prirodi sa prijateljima. Na obalskom delu je ušuškan i restoran sa ljuljaškama umesto stolica i mogućnošću da se u pauzi odigra partija odbojke na pesku ili da se jednostavno upija sunčeva energija dok uživate na ležaljkama kod vode.

Nastavak vožnje kroz Progar vodi nas kroz centar sela, prolazimo i pored fudbalskog stadiona lokalnog fudbalskog kluba i stižemo u Bojčinsku šumu.

Ovo prirodno dobro od izuzetnog značaja ima i kulturnu i rekreativnu važnost za ceo Surčin, jer su se ovde tokom defanzivnih aktivnosti mladih sremskih boraca nalazile partizanske baze.

Za one koji bi da se rekreiraju, mogu da prate sprave kroz šumsku stazu i pročitaju uputstvo koje vežbe i kako ovde mogu da rade.

Ako ogladne, tu je farma mangulica i restoran u etno stilu, a ako bi ipak da utroše kalorije koje su uneli mogu da progalopiraju kojnima iz konjičkog kluba ili da se provozaju fijakerom.

Ko ostane do večernjih sati subotom tokom letnje sezone ima čast da poznate umetnike s naših prostora i inostranstva gleda i čuje uživo i to besplatno. Za slučaj da se neko umori može i da odrema u jednoj od kolibica za putnike namernike i one koji se slučajno tu zateknu kad ih umor svlada.

Posle kraće pauze u Bojčinskoj šumi kotrljamo se iz Progara ka našoj sledećoj destinaciji - Bečmenu.

Tamo nam tradicionalnu dobrodošlicu izražava predsednica opštine lično i obećava da će se i naredni put, ako joj poslovne obaveze budu to dozvolile, priključiti vožnji na Točkovima tradicije.

Nama su baš srca puna zbog ovakve podrške i kotrljamo se lagano ka našoj sledećoj destinaciji.

Maja Vlaisavljević

 ovako je počelo

ovako smo nastavili 

pa smo vozili i bilo nas je sve više 

 i stigli smo do cilja u velikom broju

a, u međuvremenu ... 

i međuprostoru ... 

slušali smo priče o zakopanom blagu iz prohujalih vremena

neki su pokušavali da upecaju babušku, a uloviše Tarzana :) 

pratile su nas i senke

i mi smo pratili senke

 ... do sledećeg kotljanja

TOČKOVI TRADICIJE U JAKOVU - KOTRLJANJE 3

Ovog vikenda odlučili smo da se zakotrljamo do destinacije Jakovo.
Da bi doživeli kombinaciju urbanog i ruralnog okruženja vozili smo Vinogradskom ulicom, preko novobeogradskih blokova do Savskog nasipa. Tamo su nam se priključili drugari iz grada i tokom kraćeg zadržavanja radi tehničke podrške jednoj od učesnica Točkova tradicije, jedemo neprskane jabuke. Njih nam je poklonio vlasnik imanja pored kojeg smo u toku vožnje prošli.

Nastavljamo ka našem cilju. Lepo vreme nas prati, iako je najavljena mogućnost padavina. Kiša izgleda stvarno nema nameru da nam kvari uživanje. Levo uživamo u pogledu na rečnu šumu, vodu i sojenice kod obale. S desne strane nepregledna polja raznih žitarica, pčelinjaci, farme, sistem kanala za navodnjavanje ... Prolazimo ispod Ostružničkog drumskog mosta koji je tokom bombardovanja '99. bio pogođen projektilima Nato avijacije, 29. aprila. Zaobilazimo deo pruge koja povezuje sremsku sa šumadijskom stranom i železnički most, takođe porušen iz drugog napada Nato bombardera.

Oko nas samo priroda i mi ...  Asfalta više nema. Vozimo tako do jakovačkog nasipa i tamo se spuštamo ka obali, provlačimo kroz teren bez asfalta da bi konačno stigli do mesta na kom pravimo pauzu i proslavljamo začetak ideje o osnivanju kluba mladih. Neki su bili inspirisani prirodnim okruženjem, pa smo u nedostatku čaša koristili materijal koji smo imali, kao na primer poklopce za flašice i jabuke. Kako? Lepo, za to ćete proći poseban trening duboreza. :)

Nastavljamo dolmom do puta za Jakovo i prolazimo pored polja suncokreta. Stižemo u salaš Stremen, gde obilazimo ergelu i posle kraćeg zadržavanja nastavljamo vožnju ka ribnjaku u okolini ... Uživamo u prirodi i nastavljamo ka urbanizovanom delu sela.
Prolazimo pored aqua parka kluba S i nastavljamo ka centru, gde se nalazi lokalna crkva iz perioda Prvog srpskog ustanka, od pre više od 200 godina. Tu, na centru pravimo pauzu na malom trgu i nastavljamo dalje ravnicom do tačke odakle tradicionalno počinjemo i gde završavamo naše vožnje, u susret narednom kotrljanju na Točkovima tradicije.

Maja Vlaisavljević

odmor pored puta

 nepregledna polja

 kotrljanje

 deo ekipice

sremačka idila

 nazdravimo drugovi :) 

priroda

razgibavanje

do sledećeg kotrljanja

TOČKOVI TRADICIJE U BOLJEVCIMA - KOTRLJANJE 2

Naše naredno kotrljanje odvelo nas je put Boljevaca, mesta na levoj obali Save, tridesetak kilometara od centra Beograda i 12km od centra Surčina, naše početne tačke.
I ovog puta poručili smo lepo vreme i poneli dobro raspoloženje. Prošli smo deo Surčina, pa onda i sledeće selo - Jakovo.

Na izlasku iz Jakova skrenuli smo udesno ka kukuruznim poljima i najjužnijem iz grupe Fruškogorskih manastira, Feneku. Predanje kaže da potiče iz XV veka i da su osnivači članovi ugledne feudalne srednjevekovne porodice Branković. Nedavna istraživanja otvaraju mogućnost postojanja zdanja i pre toga, još za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića. Bilo kako bilo, činjenica je da je manastirska crkva posvećena Sv.Petki, čije je mošti kneginja Milica prenela u Srbiju, zahvaljujući zetu, otomanskom vladaru Bajazitu II. Od tada se neguje kult ove maloazijske svetice u našim krajevima, a seoska slava obeležava dva datuma u njenu čast. To su letnja i jesenja slava, 8. augusta i 27. oktobra.
Nastavljamo naše kotrljanje lepim putem od manastira. Sa leve i desne strane nas okružuju nepregledna polja žitarica, pokoji suncokret i drvo da napravi hladovinu i osveži putnike namernike.
Izlazimo na glavni put Jakovo-Boljevci i nastavljamo ka sledećoj destinaciji, vešto izbegavajući rupe na putu.

Prolazimo i pored kamenog obeležja nalik srednjevekovnom stećku. To je tzv. Zlatni krst, koji je u vreme dok je Sava bila granica dve velike imperije imao ulogu koju danas imaju saobraćajni znaci za dobrodošlicu u neku državu. Ovaj je obeležavao spas mnogim hrišćanskim narodima, a posebno Srbima koji su svoje poslovanje u tom periodu vodili i život provodili između dva rata - s Austrijancima i Turcima.

U Boljevcima prolazimo pored slovačkog groblja, koje je smešteno nedaleko od protestantske slovačke crkve. Slovaci su južno od Fruške gore ovde najbrojniji i žive u harmoniji reklo bi se sa Srbima i ostalim etničkim grupama, još od druge polovine dalekog nam XVIII veka.
Skrećemo ka Lovačkom domu i pravimo kraću pauzu dok razgledamo okolinu i deo sa fazanima, kao i mogućnosti koje lovci u svojoj sekciji nude. Čak smo dobili i poziv da svratimo narednog dana na paprikaš od divljači. :)

Nastavljamo našu rekreativnu vožnju ka nautičkom selu Biser, koje predstavlja pravi dragulj na obali Save.
Sa skromnom ponudom i odličnim uslovima za rekreaciju zadovoljilo je naše potrebe za aktivnim odmorom.
Iako je pesak na terenu za odbojku bio vreo nije smetalo da se odigra partija i uživa u prirodi nadomak glavnog grada. Neki su slobodno vreme iskoristili za osveženje u reci, a neki su uživali u ćaskanju na terenu ispod kojeg se nalaze neispričani prohujali vekovi i ostaci drevnog naselja - Bućaš.

U poslepodnevnim časovima nastavljamo našu vožnju ka sledećoj destinaciji vezanoj za lokalnu tradiciju.
Naime, ovde slavlja traju takoreći 365 dana u godini, ako nije prestupna.
Tako i mi dokotrljasmo do etno-galerije Stajkova kuća i obiđosmo mali ali značajan kompleks, sa ljubaznom kustoskinjom, koja je ujedno i potomak vlasnika ovog imanja.
U ovom prostoru susreću se srpska i slovačka kultura i prikazuju običaji i tradicija obe etničke grupe tokom viševekovnog suživota.
Mi smo imali priliku da degustiramo i razne đakonije slatke i slane, sve kako su to nekada Slovakinje i Srpkinje pripremale. Poslepodne usledilo je i proglašenje najbolje štrudle i nadlacke, a mi smo otkotrljali u susret sledećim Točkovima tradicije.

Maja Vlaisavljević

lagana rekreativna i bezbedna vožnja

najjužniji manastir srpskog Atosa

 razgibavanje

selo od tradicije

pauza od vožnje i igre 

 čekajući pobedničku štrudlu i nadlacku

domaćinska atmosfera - takmičenje za najbolji tradicionalni slatkiš

na točkovima u susret tradiciji

do sledećeg kotrljanja

TOČKOVI TRADICIJE U DOBANOVCIMA - KOTRLJANJE 1

Naša prva aktivnost u okviru "Točkova tradicije" podrazumevala je obilazak sela Dobanovci, rutom: Surčin centar - Dobanovci centar.
Međutim, ne lezi vraže, kako to obično bude - nikad nije sve kako planiramo, već nekad neplanirano ispadne odlična dopuna planu :)

Tako se odabrana ekipica priključila priključila seniorskoj ekipi tradicionalne 11. Savske pedale.
Uz policijsku pratnju naša prva organizovana vožnja biciklom počela je malo ranije od planiranog vremena i neplaniranom rutom za taj dan, takođe. Tako smo se dokotrljali 22 km/h do nautičkog sela Biser, gde je promovisana turistička ponuda opštine Surčin, ali i naša popodnevna rekreativna vožnja na Točkovima tradicije.
Bio je to lep gest i otvoren poziv za buduću saradnju sa Javnim preduzećem za turizam Surčin, koje je učestvovalo u organizaciji Savske pedale.

Posle odmora i druženja priključuju nam se u povratku biciklisti iz Biciklistićkog kluba Beograd i Crvena zvezda. Čekamo još učesnika na našoj prvoj vožnji. Stigao je i Jan, mladi Švajcarac koji je zaljubljen u prirodu i gostoprimstvo u Srbiji.
Ok, bilo je onih koji su otputovali dalje, jer ih mladost zove na more. A, bilo je i onih kojima je bicikl bio neudoban tokom vožnje od ~12 km, koliko su Boljevci od Surčina udaljeni. S njima smo se pozdravili i u planiranom terminu zakotrljali našu prvu vožnju na Točkovima ka Tradiciji.

Prevezli smo se 6 km i tu smo. Centar Dobanovaca još uvek miran, ali obilaskom Dobrovoljnog vatrogasnog društva vidimo da je suprotno od prvog utiska kao u košnici.
Tu su u toku pripreme za takmičenje u kuvanju najbolje riblje čorbe i ribljeg paprikaša.
Svratićemo kasnije da ocenimo da li nam se ukusi poklapaju sa izborom žirija. Posle kraćeg uvoda u istorijat postanka i razvoja Vatrogasnog doma i obilaska takmičarskog prostora kotrljamo se dalje - u pravcu druge tačke obilaska za danas.

Prolazimo pored pravoslavne crkve, posvećene svetom Nikoli, zaštitniku dece, studenata, putnika ...
Nešto malo dalje smeštena je i evangelistička crkva još od polovine XIX veka, kada su Slovaci došli iz pravca Pazove u ove krajeve.
U selu deluje i crkva adventističke religiozne zajednice, ali nema mnoogo ovih vernika u selu.

Mi produžavamo ka Slovačkom domu, osnovanom davne 1934. i obilazimo nedavno rekonstruisan prostor gde je smeštena galerija. Nakon pozdrava i kraćeg obraćanja predsednika Kud Šafarik razgledamo izložbu dečjih radova u najrazličitijim tehnikama i  starih fotografija, u sepia i crno beloj tehnici.
Zatim nas Slovakinje i Srpkinje iz udruženja žena služe kolačima koje su pravile povodom seoskih slavskih svečanosti. Smazali smo skoro sve, pa su morale da dopunjavaju za narednu turu gostiju :))

Da bi utrošili deo unetih kalorija nastavljamo našu vožnju ka autoputu i bazenima Queen. Šetamo kroz veliko dvorište ovog kompleksa i kotrljamo se u pravcu poljane na kojoj se održava takmičenje - još jedno u nizu. Na ovoj strani u pitanju je izbor za najlepšu paradnu zapregu.
Konjima su naši bicikli malo smetali, pa su frktali povremeno na nas kad bi se približili - valjda im je bilo krivo da pored lepih zaprega koje su vukli posmatramo događaj sa bicikla.

Već se spušta sumrak i vozimo dalje da završimo planirani krug. Stižemo do školskog dvorišta gde se održava jedna od glavnih svečanosti koja započinje nastupom lokalnih kulturno-umetničkih ansambala.
Pale se lampice na biciklima i obrćemo krug do centra Surčina, gde zakazujemo sledeću vožnju. Za sledeći vikend.

Maja Vlaisavljević

 Ekipa na sve spremna

 razgledanje fotografija s početka prethodnog veka

 kako deca zamišljaju farmu

 gosti iz Švajcarske degustiraju slovačke specijalitete

kombinacija srpsko-slovačkih slatkiša

 biciklisti na pauzi 

 gledamo paradne zaprege

 omladinci upravljaju paradnom zapregom