Zamalo da krenemo na vreme, u 11h kako smo se dogovorili i najavili ostalima. Ali, cvrc. Zbog solidarnosti jedne od učesnica, koja je drugarici pozajmila stari bicikl desio se peh. Biciklo je u redu, ali guma nije, tako da se ova druga devojka jedva dokotrljala do mesta polaska.
Na sreću, u ekipi uvek imamo prijatelje entuzijaste i zaljubljenike u bicikle, koji su uz to i profesionalci po pitanju otklanjanja sitnih kvarova na biciklima i davanja saveta u vezi sveta biciklizma.
Guma je morala biti zamenjena, a to je dovelo do provere ostalih bicikala pa je brzo prošlo sat vremena.
Konačno da se zakotrljamo.
Ovog puta ka Progaru.
Vozimo laganim tempom kroz Surčin i Jakovo. U Jakovu nam se priključuje još troje dobrovoljaca za vožnju put Točkova tradicije.
Nastavljamo dalje kroz naselje, prolazimo putem ka Boljevcima, pored Zlatnog krsta. Ovo obeležje podseća malo na stećak, tj. nadgrobni srednjevekovni spomenik na Balkanu. Međutim, priča o njegovom značaju za ovdašnje stanovništvo potiče iz kasnijeg perioda... U vreme kada su Turci vodili svoju apsolutističku politiku, kako se priča, srpsko i drugo hrišćansko stanovništvo prelazilo je reku Savu preplivavajući i u čamcima i skelama spasavajući sve što je tamo bilo zabranjeno: trgovinu svinjskim mesom, slobodu veroispovesti i svoje porodice. Onog momenta kada bi ugledali ovo obeležje znali bi da su na slobodnoj teritoriji i da su njihovi i životi njihovih porodica bezbedni.
Inspirisani onim što ih je čekalo s ove strane reke, nazvali su ovaj, ustvari kamen međaš, Zlatnim krstom.
Kotrljamo se dalje kroz Boljevce i tamo nam se kod slovačkog groblja pridružuje još troje...
Polazimo u razgledanje kućica na vodi i tamo slušamo priču jednog lokalnog zaljubljenika u arheologiju, kome je verovatno niko drugi do Indijana Jones jedan od omiljenih likova.
Ovaj arheolog-amater poveo nas je kod sebe kući da bi nas uverio da priča koju smo odslušali kod plaže Biser nije njegova puka izmišljotina.
Prethodno prolazimo priobaljem Save, koje je s jedne strane naseljeno, a s druge strane ulice su plodne njive.
Dobri ljudi služe nas ukusnim belim grožđem, zahvaljujući rodbinskim vezama jedne od učesnica vožnje. :)
Stižemo i kod Jana gde imamo priliku da u dvorištu, uz domaće grožđe, domaću kafu i domaće kiflice sa kimom, odslušamo nastavak priče o otkrićima ovog mladog čoveka.
Otkrivamo koliko dugo ljudi naseljavaju ovaj kraj i šta je sve bilo ili moglo biti u ovoj danas ruralnoj zoni Beograda.
Cilj današnje vožnje je prelepi kraj s leve obale Save, ušuškan između Vojvodine i Pogarske ade. To je Tarzan plaža, ambijent za uživanje u prirodi sa prijateljima. Na obalskom delu je ušuškan i restoran sa ljuljaškama umesto stolica i mogućnošću da se u pauzi odigra partija odbojke na pesku ili da se jednostavno upija sunčeva energija dok uživate na ležaljkama kod vode.
Nastavak vožnje kroz Progar vodi nas kroz centar sela, prolazimo i pored fudbalskog stadiona lokalnog fudbalskog kluba i stižemo u Bojčinsku šumu.
Ovo prirodno dobro od izuzetnog značaja ima i kulturnu i rekreativnu važnost za ceo Surčin, jer su se ovde tokom defanzivnih aktivnosti mladih sremskih boraca nalazile partizanske baze.
Za one koji bi da se rekreiraju, mogu da prate sprave kroz šumsku stazu i pročitaju uputstvo koje vežbe i kako ovde mogu da rade.
Ako ogladne, tu je farma mangulica i restoran u etno stilu, a ako bi ipak da utroše kalorije koje su uneli mogu da progalopiraju kojnima iz konjičkog kluba ili da se provozaju fijakerom.
Ko ostane do večernjih sati subotom tokom letnje sezone ima čast da poznate umetnike s naših prostora i inostranstva gleda i čuje uživo i to besplatno. Za slučaj da se neko umori može i da odrema u jednoj od kolibica za putnike namernike i one koji se slučajno tu zateknu kad ih umor svlada.
Posle kraće pauze u Bojčinskoj šumi kotrljamo se iz Progara ka našoj sledećoj destinaciji - Bečmenu.
Tamo nam tradicionalnu dobrodošlicu izražava predsednica opštine lično i obećava da će se i naredni put, ako joj poslovne obaveze budu to dozvolile, priključiti vožnji na Točkovima tradicije.
Nama su baš srca puna zbog ovakve podrške i kotrljamo se lagano ka našoj sledećoj destinaciji.
Maja Vlaisavljević
ovako je počelo
ovako smo nastavili
pa smo vozili i bilo nas je sve više
i stigli smo do cilja u velikom broju
a, u međuvremenu ...
i međuprostoru ...
slušali smo priče o zakopanom blagu iz prohujalih vremena
neki su pokušavali da upecaju babušku, a uloviše Tarzana :)
pratile su nas i senke
i mi smo pratili senke
... do sledećeg kotljanja
Нема коментара:
Постави коментар