Zakotrljali smo se po sedmi put. Okupila se ekipa redovna od samog početka i tradicionalno krenula u istraživanje kulturnih i drugih potencijala u lokalnoj sredini.
Naša destinacija je Petrovčić.
Kiša u najavi i vremenski uslovi više nisu nam pod kontrolom sigurnog predviđanja. Zbog toga su se mnogi junaci uplašili, a neki su imali i opravdane razloge nepridruživanja. Nekima se mogućnost produžene vožnje do prirodnog rezervata u obližnjoj Obedskoj bari, i pored ljubavi prema prirodi, učinila suviše napornom - tu su samo najistrajniji stigli. :)
Uspeli smo da uredimo vreme i čak nas je sunce pozdravljalo nekoliko puta tokom našeg jesenjeg kotrljanja.
Tako, na putu ka Petrovčiću obišli smo prethodno nekadašnji izletničko-sportski kompleks Sportskog centra Surčin. Pre pet godina bila sam ovde sa internacionalnom grupom volontera, koji su u okviru projekta Brinem, stvaram, volontiram između ostalog poklonili nekoliko drvenih klupica uklopivši ih u priobalni deo. Danas je tu samo jedna i nekoliko starih barskih alasa koji čekaju strpljivo svoj ulov, iz jezerceta Tvrdenjava koje nastaje od 13 podzemnih izvora.
Lep ambijent, samo šteta što su nekadašnji bungalovi naseljeni porodicama sa prostora nekadašnje Jugoslavije, a mnoge su prepuštene zubima vremena.
Nekada je o ovome brinula vojska, a danas u mirnodopskim uslovima ne brinu čak ni oni kojima je prostor ustupljen kao privremeni smeštaj.
Trim staze su i dalje funkcionalne, ali tereni za sportove većinom prepušteni sami sebi i nikome.... Nekada posećeni restoran i recepcija su odlična scenografija za filmove Alfreda Hičkoka ili Stivena Spilberga. Nažalost.
Ovo je jedna od pet ravničarskih šuma na teritoriji opštine Surčin. Uglavnom senke pravi nekoliko vrsta iz porodice hrasta: lužnjak, kitnjak, medunac... Ovo ima podlogu da duh Slovena živi ovde, jer u slovenskoj mitologiji baš hrast je smatran svetim drvetom. I ne samo to.
Legenda kaže da je u šupljini debla starog hrasta skriveno ono što najviše želimo.
Treba samo da ... poželite.
Nastavljamo našu vožnju zaobilaznim i poljskim putevima i stižemo do Petrovčića. Pokušavamo da nađemo Staru kotobanju - objekat narodnog graditeljstva koji bi trebalo da "uživa" status prethodne zaštite od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Od svega navedenog, nauživali smo se jedino mi jedući neprskane jabuke na travnjaku u starom dvorištu, dok smo maštali kako je bilo i kako bi moglo da bude.
Inače, kotobanje su nekada služile kao objekti za skladištenje žitarica. Neke su imale i druge namene, pa su se mladenci skrivali tu od svatova i ostalih radoznalaca ...
Pojedine su ukrašavane u duborezu kao pravi čardaci.
Nastavljamo kotrljanje ka izlazu iz Petrovčića u pravcu koji se nastavlja ka Deču, Pećincima i Obedskoj bari.
Na ovom potezu postoje i dva lovačka doma, osnovne škole nazvane po narodnom heroju iz drugog svetskog rata, crkve takođe "zaštićene" Zakonom o zaštiti kulturnih dobara i poljoprivredna gazdinstva sa farmama, ribnjakom i nekadašnji mlin koji ima potencijal da se jednog dana nađe na mapi industrijskog nasleđa Srbije.
U povratku upoznajemo starijeg gospodina iz Petrovčića, koji ima 75 godina iskustva i malo kraće od toga vozi bicikle i motore. I ne samo to. Dobijao je nagrade, medalje i plakete na raznim skupovima i manifestacijama u vezi bavljenja sportova na točkovima. On nam je verovatno i budući počasni član na ovakvim aktivnostima
Neko naredno kotrljanje zaslužuje da Točkovi tradicije posete i Kupinovo. O tome sledeći put.
Maja Vlaisavljević
nekada sportsko-rekreativno-izletničko-kulturni kompleks
umetnost grafita
za sada je ovako
naša klupica pod hrastom
čeka novu energiju da joj se vrati stari sjaj
... društvo i ...
... priroda.
nastavljamo tradiciju
istraživanje prirodnih potencijala
13 podzemnih izvora je napunilo jezerce Tvrdenjava
nekada divno i mirno mesto za odmor
Ključ
deo obale Galovice između dva barsko jezerska sistema i jednog kanala
... sad ...
danas je to ovako :)
... nekad ...
prvo je bilo ovako
... možda ...
svako dobro do sledeće destinacije
