TOČKOVI TRADICIJE U JAKOVU - KOTRLJANJE 3

Ovog vikenda odlučili smo da se zakotrljamo do destinacije Jakovo.
Da bi doživeli kombinaciju urbanog i ruralnog okruženja vozili smo Vinogradskom ulicom, preko novobeogradskih blokova do Savskog nasipa. Tamo su nam se priključili drugari iz grada i tokom kraćeg zadržavanja radi tehničke podrške jednoj od učesnica Točkova tradicije, jedemo neprskane jabuke. Njih nam je poklonio vlasnik imanja pored kojeg smo u toku vožnje prošli.

Nastavljamo ka našem cilju. Lepo vreme nas prati, iako je najavljena mogućnost padavina. Kiša izgleda stvarno nema nameru da nam kvari uživanje. Levo uživamo u pogledu na rečnu šumu, vodu i sojenice kod obale. S desne strane nepregledna polja raznih žitarica, pčelinjaci, farme, sistem kanala za navodnjavanje ... Prolazimo ispod Ostružničkog drumskog mosta koji je tokom bombardovanja '99. bio pogođen projektilima Nato avijacije, 29. aprila. Zaobilazimo deo pruge koja povezuje sremsku sa šumadijskom stranom i železnički most, takođe porušen iz drugog napada Nato bombardera.

Oko nas samo priroda i mi ...  Asfalta više nema. Vozimo tako do jakovačkog nasipa i tamo se spuštamo ka obali, provlačimo kroz teren bez asfalta da bi konačno stigli do mesta na kom pravimo pauzu i proslavljamo začetak ideje o osnivanju kluba mladih. Neki su bili inspirisani prirodnim okruženjem, pa smo u nedostatku čaša koristili materijal koji smo imali, kao na primer poklopce za flašice i jabuke. Kako? Lepo, za to ćete proći poseban trening duboreza. :)

Nastavljamo dolmom do puta za Jakovo i prolazimo pored polja suncokreta. Stižemo u salaš Stremen, gde obilazimo ergelu i posle kraćeg zadržavanja nastavljamo vožnju ka ribnjaku u okolini ... Uživamo u prirodi i nastavljamo ka urbanizovanom delu sela.
Prolazimo pored aqua parka kluba S i nastavljamo ka centru, gde se nalazi lokalna crkva iz perioda Prvog srpskog ustanka, od pre više od 200 godina. Tu, na centru pravimo pauzu na malom trgu i nastavljamo dalje ravnicom do tačke odakle tradicionalno počinjemo i gde završavamo naše vožnje, u susret narednom kotrljanju na Točkovima tradicije.

Maja Vlaisavljević

odmor pored puta

 nepregledna polja

 kotrljanje

 deo ekipice

sremačka idila

 nazdravimo drugovi :) 

priroda

razgibavanje

do sledećeg kotrljanja

TOČKOVI TRADICIJE U BOLJEVCIMA - KOTRLJANJE 2

Naše naredno kotrljanje odvelo nas je put Boljevaca, mesta na levoj obali Save, tridesetak kilometara od centra Beograda i 12km od centra Surčina, naše početne tačke.
I ovog puta poručili smo lepo vreme i poneli dobro raspoloženje. Prošli smo deo Surčina, pa onda i sledeće selo - Jakovo.

Na izlasku iz Jakova skrenuli smo udesno ka kukuruznim poljima i najjužnijem iz grupe Fruškogorskih manastira, Feneku. Predanje kaže da potiče iz XV veka i da su osnivači članovi ugledne feudalne srednjevekovne porodice Branković. Nedavna istraživanja otvaraju mogućnost postojanja zdanja i pre toga, još za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića. Bilo kako bilo, činjenica je da je manastirska crkva posvećena Sv.Petki, čije je mošti kneginja Milica prenela u Srbiju, zahvaljujući zetu, otomanskom vladaru Bajazitu II. Od tada se neguje kult ove maloazijske svetice u našim krajevima, a seoska slava obeležava dva datuma u njenu čast. To su letnja i jesenja slava, 8. augusta i 27. oktobra.
Nastavljamo naše kotrljanje lepim putem od manastira. Sa leve i desne strane nas okružuju nepregledna polja žitarica, pokoji suncokret i drvo da napravi hladovinu i osveži putnike namernike.
Izlazimo na glavni put Jakovo-Boljevci i nastavljamo ka sledećoj destinaciji, vešto izbegavajući rupe na putu.

Prolazimo i pored kamenog obeležja nalik srednjevekovnom stećku. To je tzv. Zlatni krst, koji je u vreme dok je Sava bila granica dve velike imperije imao ulogu koju danas imaju saobraćajni znaci za dobrodošlicu u neku državu. Ovaj je obeležavao spas mnogim hrišćanskim narodima, a posebno Srbima koji su svoje poslovanje u tom periodu vodili i život provodili između dva rata - s Austrijancima i Turcima.

U Boljevcima prolazimo pored slovačkog groblja, koje je smešteno nedaleko od protestantske slovačke crkve. Slovaci su južno od Fruške gore ovde najbrojniji i žive u harmoniji reklo bi se sa Srbima i ostalim etničkim grupama, još od druge polovine dalekog nam XVIII veka.
Skrećemo ka Lovačkom domu i pravimo kraću pauzu dok razgledamo okolinu i deo sa fazanima, kao i mogućnosti koje lovci u svojoj sekciji nude. Čak smo dobili i poziv da svratimo narednog dana na paprikaš od divljači. :)

Nastavljamo našu rekreativnu vožnju ka nautičkom selu Biser, koje predstavlja pravi dragulj na obali Save.
Sa skromnom ponudom i odličnim uslovima za rekreaciju zadovoljilo je naše potrebe za aktivnim odmorom.
Iako je pesak na terenu za odbojku bio vreo nije smetalo da se odigra partija i uživa u prirodi nadomak glavnog grada. Neki su slobodno vreme iskoristili za osveženje u reci, a neki su uživali u ćaskanju na terenu ispod kojeg se nalaze neispričani prohujali vekovi i ostaci drevnog naselja - Bućaš.

U poslepodnevnim časovima nastavljamo našu vožnju ka sledećoj destinaciji vezanoj za lokalnu tradiciju.
Naime, ovde slavlja traju takoreći 365 dana u godini, ako nije prestupna.
Tako i mi dokotrljasmo do etno-galerije Stajkova kuća i obiđosmo mali ali značajan kompleks, sa ljubaznom kustoskinjom, koja je ujedno i potomak vlasnika ovog imanja.
U ovom prostoru susreću se srpska i slovačka kultura i prikazuju običaji i tradicija obe etničke grupe tokom viševekovnog suživota.
Mi smo imali priliku da degustiramo i razne đakonije slatke i slane, sve kako su to nekada Slovakinje i Srpkinje pripremale. Poslepodne usledilo je i proglašenje najbolje štrudle i nadlacke, a mi smo otkotrljali u susret sledećim Točkovima tradicije.

Maja Vlaisavljević

lagana rekreativna i bezbedna vožnja

najjužniji manastir srpskog Atosa

 razgibavanje

selo od tradicije

pauza od vožnje i igre 

 čekajući pobedničku štrudlu i nadlacku

domaćinska atmosfera - takmičenje za najbolji tradicionalni slatkiš

na točkovima u susret tradiciji

do sledećeg kotrljanja

TOČKOVI TRADICIJE U DOBANOVCIMA - KOTRLJANJE 1

Naša prva aktivnost u okviru "Točkova tradicije" podrazumevala je obilazak sela Dobanovci, rutom: Surčin centar - Dobanovci centar.
Međutim, ne lezi vraže, kako to obično bude - nikad nije sve kako planiramo, već nekad neplanirano ispadne odlična dopuna planu :)

Tako se odabrana ekipica priključila priključila seniorskoj ekipi tradicionalne 11. Savske pedale.
Uz policijsku pratnju naša prva organizovana vožnja biciklom počela je malo ranije od planiranog vremena i neplaniranom rutom za taj dan, takođe. Tako smo se dokotrljali 22 km/h do nautičkog sela Biser, gde je promovisana turistička ponuda opštine Surčin, ali i naša popodnevna rekreativna vožnja na Točkovima tradicije.
Bio je to lep gest i otvoren poziv za buduću saradnju sa Javnim preduzećem za turizam Surčin, koje je učestvovalo u organizaciji Savske pedale.

Posle odmora i druženja priključuju nam se u povratku biciklisti iz Biciklistićkog kluba Beograd i Crvena zvezda. Čekamo još učesnika na našoj prvoj vožnji. Stigao je i Jan, mladi Švajcarac koji je zaljubljen u prirodu i gostoprimstvo u Srbiji.
Ok, bilo je onih koji su otputovali dalje, jer ih mladost zove na more. A, bilo je i onih kojima je bicikl bio neudoban tokom vožnje od ~12 km, koliko su Boljevci od Surčina udaljeni. S njima smo se pozdravili i u planiranom terminu zakotrljali našu prvu vožnju na Točkovima ka Tradiciji.

Prevezli smo se 6 km i tu smo. Centar Dobanovaca još uvek miran, ali obilaskom Dobrovoljnog vatrogasnog društva vidimo da je suprotno od prvog utiska kao u košnici.
Tu su u toku pripreme za takmičenje u kuvanju najbolje riblje čorbe i ribljeg paprikaša.
Svratićemo kasnije da ocenimo da li nam se ukusi poklapaju sa izborom žirija. Posle kraćeg uvoda u istorijat postanka i razvoja Vatrogasnog doma i obilaska takmičarskog prostora kotrljamo se dalje - u pravcu druge tačke obilaska za danas.

Prolazimo pored pravoslavne crkve, posvećene svetom Nikoli, zaštitniku dece, studenata, putnika ...
Nešto malo dalje smeštena je i evangelistička crkva još od polovine XIX veka, kada su Slovaci došli iz pravca Pazove u ove krajeve.
U selu deluje i crkva adventističke religiozne zajednice, ali nema mnoogo ovih vernika u selu.

Mi produžavamo ka Slovačkom domu, osnovanom davne 1934. i obilazimo nedavno rekonstruisan prostor gde je smeštena galerija. Nakon pozdrava i kraćeg obraćanja predsednika Kud Šafarik razgledamo izložbu dečjih radova u najrazličitijim tehnikama i  starih fotografija, u sepia i crno beloj tehnici.
Zatim nas Slovakinje i Srpkinje iz udruženja žena služe kolačima koje su pravile povodom seoskih slavskih svečanosti. Smazali smo skoro sve, pa su morale da dopunjavaju za narednu turu gostiju :))

Da bi utrošili deo unetih kalorija nastavljamo našu vožnju ka autoputu i bazenima Queen. Šetamo kroz veliko dvorište ovog kompleksa i kotrljamo se u pravcu poljane na kojoj se održava takmičenje - još jedno u nizu. Na ovoj strani u pitanju je izbor za najlepšu paradnu zapregu.
Konjima su naši bicikli malo smetali, pa su frktali povremeno na nas kad bi se približili - valjda im je bilo krivo da pored lepih zaprega koje su vukli posmatramo događaj sa bicikla.

Već se spušta sumrak i vozimo dalje da završimo planirani krug. Stižemo do školskog dvorišta gde se održava jedna od glavnih svečanosti koja započinje nastupom lokalnih kulturno-umetničkih ansambala.
Pale se lampice na biciklima i obrćemo krug do centra Surčina, gde zakazujemo sledeću vožnju. Za sledeći vikend.

Maja Vlaisavljević

 Ekipa na sve spremna

 razgledanje fotografija s početka prethodnog veka

 kako deca zamišljaju farmu

 gosti iz Švajcarske degustiraju slovačke specijalitete

kombinacija srpsko-slovačkih slatkiša

 biciklisti na pauzi 

 gledamo paradne zaprege

 omladinci upravljaju paradnom zapregom